kiomichaecar

KAKO IMATI SEX SA DEVOJKOM U GTA V?

kiomichaecar | 01 Јануар, 2019 23:06

Evo zašto vam muškarci ne prilaze

❤️ Click here: KAKO IMATI SEX SA DEVOJKOM U GTA V?

Biæemo babe i dede dok kažeš keks, posle æe nam biti žao što se nismo zezali u mladosti dok je bilo prilike. Tako dugo dok sunce ne dođe potpuno okomito iznad našeg tijela, pa ili će nestati potpuno, ili će biti gotovo neznatna. Samo sam buljio u neobiènu ipku koja se izdizala iz grudi do aka koje su kljuæale i preplitale se dr eæi ispolirano drvo. Zgodno bi bilo obuhvatiti iskustvom dva- tri veka..

Jesu svih 13 ili više? A ispod napetog pla tna videla je i brod - ogroman brod - koji je kripao po drvenim toèkovima èija visina mora da je iznosila dvadeset stopa. Drugo, koliko znam, Norveska nije i ne zeli biti clan EU - bas zbog toga sto je znacajno bogatija od ostatka ekipe. MALA MOJA KAD BI TI GA RIKNO, NI FERGUSON NE BI GA CURIKNO.

Sto ljudi, sto čudi. Acaradio, ko boga te molim, pomagaj, a i ostali, ako boga znate. Posle èetrnaest m ilja, bili su u Hermanu, ivopisnoj, maloj, nemaèkoj zajednici koja je saèuvala sav vi ktorijanski arm koji su obli nji gradovi ili pogubili ili ga nikada nisu ni posedov ali. Sutra idem na rodjendan pa je bolje da se naspavam da mogu stojati na nogama celu noc :wee evil - 9 February 2008, 00:18 zavrsio jebenu instalaciju windowsa... Iskon, izvor, Svjetlo, Dom. Da li imate brata-sestru i kako se slazete? Koje je nebesko tijelo najbliže Zemlji...? Od tog trenutka počinje sumanuta trka s vremenom, gde ta dva tipa prvo pokušavaju da odluče koga će od najbližih da obaveste i pokušaju da spasu a zatim kreću u jurnjavu da nađu npr.

Evo zašto vam muškarci ne prilaze - Doktore i informaticare na stranu kojih btw bas i nema malo , ima dosta nasih ljudi svih nivoa obrazovanja koji se bave zanatima vezanim za gradjevinsku struku, tzv.

POLARISOVA SF ANTOLOGIJA '97 Preveo Goran Skrobonja Den Simons SMRT KENTAURA The Death of the Centaur, 1990. Uèitelj i deèak uspinjali su se strmim lukom travnjaka koji je gledao na naj ju niju okuku reke Mizuri. Povremeno su dizali pogled prema otmenoj gazdinskoj kuæi od opeka koja je stajala na uzvisini. Na njenim nizovima visokih prozora i irokim francuskim vratima videli su se odrazi isprekidanih ara golih grana naspram sivo g neba. I deèak i mladiæ znali su da je velika kuæa najverovatnije prazna - njen vlasn ik provodio je samo nekoliko nedelja godi nje u gradu - ali prilazak tako blizu om oguæio im je da osete prijatnu napetost ometanja poseda, uz izvanredan vidik. Stotinu stopa od kuæe, oni presta e da se penju i sedo e, nasloniv i se leðima na drvo koje ih je titilo od blagog povetarca i zaklanjalo od sluèajnog pogleda bilo k oga ko bi se nalazio u kuæi. Sunce je bilo veoma toplo, la na proleæna toplota koju æe g otovo sigurno oterati najmanje jo jedan nalet snega pre nego to se ne vrati u puno j snazi. Vaz duh je mirisao na subotu. Uèitelj uze kratku travku, uvi je prstima i poèe zami ljeno da je vaæe. Deèak i èupa rèe, zaèkilji u njega jedan dugi trenutak, pa uèini isto. Nije se okrenuo da pogleda deèaka, veæ je podigao lice prema suncu i zatvorio oèi. Deèak osmotri uèitelja iskosa i primeti da se riðe dlaèice u njegovoj bradi pres ijavaju na sunèevom svetlu. Teri nasloni glavu na grubu koru starog bresta, ali bi o je previ e ivahan da bi zatvorio oèi du e od nekoliko sekundi. Takve poplave nailaze samo jednom u nekoliko godina. Kenan je bio u malom gradu u Mizur iju tek ne to manje od sedam meseci i stigao je na taj neverovatno vreli Praznik R ada, neposredno pred poèetak kole. Poplava je bila vest stara veæ èetiri meseca. Iako j e imao samo deset godina, Teri Bester je video tri takve poplave u ivotu i seæao se kako je njegov otac psovao i trupkao po jutarnjoj tami lanjskog aprila kada su ga dobrovoljni vatrogasci pozvali da siðe i pomogne na nasipu. Zvi duk voza dopre do njih sa severa, doplerovani zvuk tanan u toplom vazd uhu. Uèitelj otvori oèi da bi doèekao prispeæe teretnjaka iz Sen Luisa koji sti e u jedana est pre podne. Obojica su brojala vagone dok je dugaèak voz tutnjao ispod njih, uz brektanje dizelke i podizanje zvi duka koji je utihnuo kada su poslednji vagoni n estali prema gradu za okukom na pruzi kojom samo to su dope aèili. Gospodin Kenan zatvori oèi i ponovo n asloni glavu na deblo. Teri ustade da gaða kuæu zami ljenim kamenjem. Osetiv i uèiteljevo neodobravanje, on prestade sa pantomimom i stade okrenut prema drvetu, oslonjen bradom o koru, zaèkiljiv i navi e u visoko granje. Izbroj'o sam dvadeset est. Ja sam izbrojao dvadeset èetiri. To sam mislio da ka em. Dva'es' èet'ri, to sam mislio. Misli su mu bile dal eko. Teri je jahao nevidljivog konja u malim krugovima dok je opona ao zvuke galop iranja duboko u grlu. Deèak se mlitavo skotrljao nizbrdo i zaustavio sav zgrèen i pr ekriven travom nepune tri stope od uèitelja. Kenan ga okrznu pogledom, a onda pogleda prema reci. Mizuri je tekao, mr k kao kafa, slo en zbog neprestano razlièitih ara vrtloga i virova. Za kratki tren Teri pomisli da je taj uèite ljev pokret bio kao kod neke devojèice, ali smesta otera tu misao iz glave. To ne bi b ilo po teno, zar ne? Njih dvojica ustado e. Kenan obrisa tur pantalona, a onda izvuèe travèice iz zamr ene kose deteta. Zajedno siðo e nizbrdo pre ma eleznièkoj pruzi i gradu. Kentaur, neo-maca i majmun-mag kretali su se beskrajnim Morem Trave. Ger nisavijen je bila suvi e niska da bi videla iznad visoke trave i morala je da ja e n a Rolovim leðima. Kentauru to nije smetalo - nije èak ni primeæivao njenu te inu - i u iva o je u razgovorima sa njom dok se probijao prsima kroz namre kane talase trave boj e limuna. Iza njih je i ao Dobi, laganim hodom i komiènim, antropoidnim koracima, uz pevu enje delova nerazaznatljivih melodija. Devet dana gacali su Morem Trave. Daleko iza njih bile su Uklete Ru evine i pretnja pacova-paukova. Daleko napred - jo izvan vidokruga - bio je njihov nepo sredni cilj, Planine Izmaglice. Dobi je noæu koristio svoj masivni ranac i vadio i z njega veliki svileni ki obran atora. Slo ene narand aste oznake ukra avale su plavu kup olu. Gernisavijen je volela zvuk veèernjeg vetra koji je rastao i pomerao hiljadu milja trave, u kajuæi svilenim baldahinom iznad njih. Bili su oprezni sa vatrom. Jedna nemarna varnica mogla je da zapali èitavo More i od toga ne bi mogli da umaknu. Rol se vraæao iz veèernjeg lova sa lukom preko ramena i mlitavim goveèetom u m asivnoj ruci. Posle veèere, èesto su tiho razgovarali ili slu ali kako Dobi svira na èud nom duvaèkom instrumentu koji je prona ao u Ljudskim Ru evinama. Kako je noæ odmicala, D obi je pokazivao sazve ða - Labuda, Melamov Luk, Kristalni Neboplov i Malu Liru. Rol je pripovedao prièe o hrabrosti i rtvovanju koje su preno ene kroz est pokolenja ratn ika Klana Kentaura. Jedne veèeri, po to su pa ljivo ugasili vatru, Gernisevijen je progovorila. Gl as joj je zvuèao tanu no pod plamtanjem zvezda i gotovo se gubio u dubokom uzdisanju vetra u travi. Na to je odgovorio Dobi. Sunce je bilo blizu zenita kada se Rol iznenada ukoèi i pokaza prema istoku. Nadimanje belih jedara naspram azurnog neba. A ispod napetog pla tna videla je i brod - ogroman brod - koji je kripao po drvenim toèkovima èija visina mora da je iznosila dvadeset stopa. Uèionica je bila ru na i neudobna. Dugo je kori æena kao spremi te i zidovi su jo b ili obele eni i zaseèeni na mestima gde su èuvane kutije i metalni sanduci sa mapama. Prostorija je, kao i sama kola, bila stara, ali ne i ivopisna. Nije budila nikakvu nostalgiju kao kod Normana Rokvela. Nekada visoke tavanice bile su spu te ne pomoæu lo e uklopljenih akustiènih ploèa koje su odsecale gornju treæinu prozora. Cevas ta fluorescentna svetla visila su sa sivih ipki koje su izbijale kroz rupe u ploèam a tavanice. Pod je nekada bio gladak i lakiran, ali sada je bio toliko iskrzan d a uèenici nisu smeli da rizikuju da u ki nim danima izuju nakva ene teniske patike. Dvadeset osam ru ièastomrkih klupa od plastike i metala ispunjavalo je prost or predviðen za tri reda drvenih kolskih klupa iz prethodnog veka. Klupe su bile do voljno stare da su im ploèe pod uglom bile izrezbarene i izgrebane, a njihove ru ne, cevaste noge izbijale su novo iverje iz poda. Olovka se nije mogla smestiti na ploèu klupe, a da se buèno ne skotrlja, a svaki put kada bi neko dete podiglo ploèu da bi uzelo knjigu, mala prostorija odjeknula bi zvukom kripe metala i svezaka koje padaju na pod. Prozori su bili visoki, iskrivljeni i, svi osim jednog, odbijali su da s e otvore. Lanjskog septembra, kada je temperatura nastavila da se zadr ava oko dev edeset stepeni i kada su deèje patike tonule u asfalt igrali ta, u maloj prostoriji bilo je gotovo neizdr ivo, jer je samo pokoji retki da ak lahora dopirao kroz prozor e. Tabla je bila iroka èetiri stope i du desne strane imala je napuklinu. Kenan ju je jednom upotrebio kako bi ilustrovao Raselinu San Andreas. Prvog dana usta novio je da u uèionici nema krede, da je tu samo jedan sunðer, da nema tapa za pokazi vanje, globusa i da je prisutna samo jedna mapa koja se otvarala kao roletna a i ona je poticala iz razdoblja pre Drugog svetskog rata , da nema polica i da je èasovnik trajno zamrznut na jedan sat i dvadeset tri minuta. Kenan je zatra io zidn i sat treæeg septembra i jedan stari postavljen je blizu vrata krajem januara. Èesto je prestajao da radi, pa je Kenan dr ao jevtini budilnik na svojoj katedri. Njego vo kuckanje postalo je zvuèna podloga za sve ostale zvukove u prostoriji. Povremen o je pode avao budilnik da bi oznaèio kraj ispitivanja ili razdoblja èitanja u sebi. P oslednjeg dana pre Bo iænog raspusta, pustio je da budilnik zazvoni u dva sata kako bi objavio kraj rada i poèetak jednosatne Bo iæne urke. Drugi razredi ostavili su samo dvadeset poslednjih minuta tog dana za svoju urku i mada je direktor ukorio Kenan a zbog toga to ovaj nije proèitao bro uru o kuænom redu kole, taj incident potvrdio je p odozrenje najveæeg broja dece u koli da je razred gospodina Kenana ba zabavno mesto. Kenanovo seæanje na taj Bo iæ uvek æe biti vezano za plesnjivi, mutno osvetljeni podrum Rirdonove robne kuæe, izbledele i jadne prodavnice jevtine robe u ulici Vo ter, gde je za svoje uèenike èetvrtog razreda kasno jedne veèeri nakupovao poklone. Je dan po jedan, odabrao je jevtine prstenove, tegle teènosti za pravljenje mehurova, igraèke-vojnike, jedrilice od balse i komplete za modeliranje - svaki sa posebnom porukom na umu - da bi ih odneo kuæi i pakovao sve do ranih jutarnjih sati. Kenan je prekrio oguljene zidove uèionice plakatima, ukljuèujuæi i ilustrovanu mapu Bostona koja je tri godine visila u njegovoj studentskoj sobi. Zidne novin e menjao je svake tri nedelje. Sada se tamo nalazila ogromna mapa Planete Vrta n a kojoj su bili oznaèeni dogaðaji iz Prièe. Nije mogao da uradi ni ta sa slabim mirisom trulog maltera i otpadne vode koji se oseæao u prostoriji. Nije mogao ni da izmeni iritirajuæe zujanje i treprenje svetiljki na plafonu. Ali kupio je staru naslonjaèu na buvljoj pijaci i pozajmio tepih od svog stanodavca, pa je svakog popodneva u jedan i deset, neposredno pos le pauze za ruèak i pre poèetka nastave jezika, Kenan sedeo u fotelji sa izvaljenim oprugama, dok se dvadeset sedmoro dece tiskalo u uglu gde se nalazio tepih, a pr ièa se nastavljala. Gernisavijen i Dobi dali su svoja dva poslednja novèiæa da bi u li u ogromnu a renu gde je Rol trebalo da se bori sa Nepobedivim rajkom. Svuda oko njih bile su tamne ulièice i zabatni krovovi èuvenog Karvnala. Progurali su se kroz ulazni tunel sa gomilom i u li u amfiteatar gde su stotine baklji bacale bizarne senke na tribi ne. Noæni vazduh bio je ispunjen èudnim zvucima i jo èudnijim mirisima. Prodavci su s e drali da bi nadjaèali buku i nudili pr ena krila argoa i hladno pivo. Tamo, u aren i, radnici su grabuljali pesak preko lokvi krvi koje su se su ile na mestima gde s u prethodni uèesnici Igre Smrti izgubili od rajka. Visoki mutant sede kraj njega na klupu i Dobi cimnu kraj svog ljubièastog ogrtaèa kako bi ga oslobodio. Rep male neo-mace ibao je levo desno. Sigurno su veæ pokrili gradske kapije i dokove. Osim toga, po to imaju leteæe platfor me, ne bismo nikada uspeli da ih preduhitrimo kada bismo i li pe ke ili splavom. Ne, Rol je u pravu. Ovo je jedini naèin. Ta stvar je bila genetski stvore na za vreme Ratova Èarobnjaka kao ma ina za ubijanje, je l' da? Samo da ostane u ivotu tri minuta u istoj areni. Galam a gomile smesta se uti a. Baklje kao da zasja e jo jaèe i sa jedne strane iroke jame te ki portkulis podi e se u zid. To ti je nalik na velika, te ka vrata sa iljcima na dnu. Dakle, sve oèi na st adionu bile su uperene u tu crnu rupu u zidu. Jedan dugi minut vladala je ti ina t ako duboka da se moglo èuti pucketanje i pr tanje baklji. Bio je visok oko sedam i po stopa i blistao je na svetlu kao uglaèani èelik. Laktovi i kolena bili su mu za tiæeni prstenom prirod nog oklopa koji je takoðe bio prekriven kratkim iljcima. Jedan iljak izbijao mu je èak i iz visokog èela, odmah iznad crvenih oèiju sa mno tvom povr ina koje su buktale kao p lameni rubini. Kand e su radile kljoc- kl joc, kljoc- kljoc. Di e glavu, kljocnu borbenom gubicom, a crvene oèi pretra i e gomilu kao da tragaju za buduæom rtvom. Najednom, muk se prekide i stotine gledalaca poèe e da zvi de, klièu i bacaju ma le predmete. Sve vreme dok je to trajalo, rajk je stajao nepomièan i nem, naizgled nesvestan bara a bukle i projektila. Samo jednom - kada je jedna velika dinja pole tela sa tribina pravo prema rajkovoj glavi - tek tada se on udostojio da se pomer i. Ali kako se pomerio! Gomila umuknu u strahopo to vanju. Onda se ponovo oglasi e trube, visoka drvena vrata se otvori e i prvi takmièar Kasnih Igara uðe unutra. Bio je to kameni div veoma slièan onome koji je jurio Dobi ja kada su prelazili preko Planina Izmaglice. Ali ovaj je bio veæi - visok najmanj e dvanaest stopa - i kao da je bio sav sazdan od èvrstih mi iæa. Gernisavijen uputi majmunu-èarobnjaku pogled pun neodo bravanja. Sve je bilo gotovo za dvadeset sekundi. U jednom trenutku, dva protivnik a stajala su suèeljena na svetlu baklji i trenutak kasnije, rajk je ponovo bio u sr edi tu arene, a kameni div le ao je u raznim delovima arene. Bilo je jo èetiri takmièara. Dva su oèigledno bila samoubice - kojima je gomila buèno zvi dala - jedan je bio pijani vojnik-gu ter sa ojaèanim samostrelom, a poslednji estoki mutant sa sopstvenim telesnim oklopom i ratnom sekirom dvaput vi om od Gern isavijen. Nijedan od njih nije potrajao vi e od minuta. Onda se trube ponovo oglasi e i Rol ukaska u arenu. Gernisavijen je gledal a kroz prste kako lepi kentaur, èiji je torzo bio nauljen i blistav, polazi prema r ajku koji je èekao. Rol je nosio samo svoje lovaèko koplje i laki tit. Ne - èekaj - o u zici oko vrata visila mu je neka boèica. Neka bogovi usli e moju elju da sam je dobr o sme ao. Draga Vitni, Da - u pravu si - ovaj deo zemlje jeste sedmi krug pusto i. Ponekad hodam ulicom moj 'dom' je ovde na brdu, ako tako mogu da se nazovu èetiri opremljene pr ostorije u truloj staroj zgradi od opeka , naèas ugledam reku Mizuri i setim se on ih sjajnih dana koje smo provodili na Kejpu za vreme proleænog raspusta dok smo bi li apsolventi. Seæa se kada smo jahali pla om, pa je oluja sa gromovima poèela da se pr ibli ava od Zaliva, a Nar se toliko upla io? Pa smo morali da... Drago mi je to èujem da radi u Senatorovoj kancelariji. Da li se sve devojke iz Veleslija direktno domognu takvih poslova, ili veæina zavr i u koli za buduæe sekre tarice, kod Kejti Gibs? Izvini zbog ovoga - neko ovako zaglavljen u Prestonici Svih Lula Sveta kao ja ne bi trebalo da zakera - ili, kad sam veæ kod toga, da ter a kera... Jesi li znala da svaka lula od a e na zapadnoj polulopti potièe iz ovog gra da. Na prozorskom pragu i haubi kola imam dva inèa belog taloga kao dokaz za to. Ne - ne idem mnogo u Sen Luis. To je put od pedesetak milja, a 'Volvo' m i ovde stoji kraj iviènjaka veæ du e od mesec dana. Glava cilindra je probu ena, a slanj e delova ovamo traje oko deset godina. Sva sreæa da sam uop te prona ao gara u sa metrièki m alatom. U Veliki Grad sam pre tri nedelje oti ao autobusom. Krenuo sam odmah pos le kolskog petka i vratio se kuæi u nedelju uveèe, na vreme da postanem poti ten i da i splaniram nastavu. Na kraju nisam video mnogo toga izuzev tri filma i mno tva knji a ra. Konaèno sam obi ao Luènu Kapiju. Ne - neæu te gnjaviti pojedinostima. Najbolji deo vikenda predstavljalo je u ivanje u milini dobrog hotela gde sam proveo dve noæi. Da odgovorim na tvoje pitanje - nije mi sasvim ao to sam do ao na zapad da b ih zavr io postdiplomske studije u Sen Luisu. Bio je to dobar program ko mo e da se meri sa jedanaestomeseènim programom za magistraturu? Èak bi i to bilo u redu da sam mogao da pronaðem mesto u Vebster Grouvzu ili u Univerzitetskom Gradu... Ovo mes to - i ljudi - potièu pravo iz Oslobaðanja. Opet - to je samo jedna godina, a ako dobijem posao kod Hovejn Akada ili u Eksperimentalnoj koli jesi li skoro uop te videla Fenta koji iole vredi? Znaèi, eli da èuje vi e o mojim uèenicima? Veæ sam ti prièao za neke blesavluke Ludog Donalda. Da ovaj ubogi srez poseduje ijedan program za posebno obrazovanje ili zaostale uèenike, on bi se na ao tamo. Umesto toga, ja mu nabacim laso i trudim se da ga spreèim da nekoga ne povre di. Da vidimo, onda, o kome jo ostaje da ti prièam? Monika - na a lokalna devetogodi nja seks-bomba. Bacila je oko na mene, ali zadovoljiæe se i Krejgom Stirsom iz estog razreda ukoliko ja ne budem slobodan. Sara - stvarno slatko dete, Kovrd ava, puslica sa licem u obliku srca. Dop ada mi se Sara. Majka joj je umrla pro le godine i mislim da joj je potrebna dodat na doza pa nje. Bred - Bred je razredni moron. Gluplji od Donalda, ako je to uop te moguæe. Bred je samo krupan glupan u radnièko m kombinezonu, sa erpa-frizurom. Tereza - Evo devojèice koja bi ti prirasla srcu, Vit. Ima drebe sa kojim nastupa na priredbama ovde i u Ilinoisu. Ali pla im se da se Tereza lo i na Mistiku Kaubojki. Verovatno ne bi prepoznala englesko sedlo ni kada bi se la na njega. To dete svaki dan u kolu nosi kaubojske èizme i dr i èe agiju u klupi. Tu su i Èak i Orvil! Oh, pomenuo sam pro li put i Terija Bestera, ali elim da ti malo vi e prièam o njemu. On je ru no dete - sav je ro av i ima podvaljke. Kosa mu visi preko oèiju, a ma jka mora da mu je krati makazama za i anje ograde. Svakog dana u godini nosi istu p rljavu kariranu ko ulju, ima rupe u ðonovima èizama, a jedna potpetica mu nedostaje. Jesi li stekla sliku? To dete je do lo pravo sa Duvanskog Puta! Ipak - Teri mi je omiljen. Prvog dana u koli, hteo sam ne to da naglasim i mahao sam rukom na svoj uobièajeni, teatralni naèin, a Teri koji sedi odmah napred, za razliku od veæine drugih deèaka bacio se na pod. Razbesneo sam se na njega zbog glupiranja, a onda sam mu primetio lice. Dete je bilo na smrt prepla eno! Oèigledno su ga kod kuæe, mlatili pa se sagnuo iz navike. Teri kao da je re io da se uklopi u svaki stereotip siroma nog deteta. Èak vuc ara okolo kutiju sa priborom za cipele kuæne proizvodnje i zaraðuje po koju paru èisteæi èizme ovih brðana kod kafane 'Kap rose' i 'Berind erovog bara i ro tilja', gde mu visi matori. U svakom sluèaju, da skratim prièu, klinac provodi mnogo vremena sa mnom. Èest o se pojavi ovde, na zadnjoj verandi, oko pet i trideset ili est sati. Uglavnom g a pozovem da ostane na veèeri - mada, kada mu ka em da sam zauzet i da moram da pi em ili tako to, kao da se ne ljuti zbog toga, veæ se vrati sledeæe veèeri. Ponekad, dok èit am, zaboravim da je on tu sve do deset ili jedanaest sati. Njegovi roditelji kao da ne mare gde je ili kada dolazi kuæi. Kada sam se vratio sa vikenda provedenog u Sen Luisu, stari, dobri Teri sedeo je na mojim zadnjim stepenicama sa tim besm islenim priborom za èi æenje cipela. Koliko znam, mogao je tu da sedi jo od petka uveèe. Pro log vikenda, mirno je pomenuo ne to od èega se meni digla kosa na glavi. R ekao je da su se pro le godine, kada je on bio u treæem razredu, 'Mama i Matori stra n o potukli'. Konaèno, Mama je zakljuèala ulazna vrata kada je pijani otac izi ao na ver andu da vri ti na susede ili tako ne to. Tip je sve vi e i vi e besneo zbog toga to nije mogao da uðe, pa je poèeo da urla da æe ih sve pobiti. Teri ka e da je on dr ao u zagrljaj u svoju estogodi nju sestru, dok je Mama plakala i vri tala, a onda je Matori izbio n ogom vrata. Nastavio je tako to je tresnuo Terijevu majku po ustima, a dvoje dece odvukao napolje u kamionet. Odveo ih je do Druma Pilane u obli njoj umi nacionaln og parka Bun i na kraju izbacio decu iz kabine i skinuo saèmaricu sa postolja. O vde svi nose pu ke u kamionetima, Vit. Pomi ljao sam da nabavim so ku za 'Volvo'! Mo e da zamisli kako mi je Teri sve to prièao. Malo-malo, pa bi zastao da uklo ni kosu sa oèiju, ali glas mu je bio smiren kao da mi preprièava neku TV seriju koju je nekada gledao. I tako je otac izvukao osmogodi njeg Terija i njegovu malu sestru meðu stabl a i rekao im da kleknu i pomole se Bogu za opro taj, po to æe ih ubiti. Teri ka e da je matora pijanica mahala dvocevkom prema njemu i da je njegova sestrica, Sindi, 'p rosto upi kila gaæice, na licu mesta'. Umesto da puca, Terijev otac samo se oteturao u umu i ostao tamo da nekoliko minuta psuje ka nebu. Onda je strpao decu natrag u kamionet i odvezao ih kuæi. Majka nije podnela tu bu. Viðao sam gospodina Bestera po gradu. On me podseæa na onoga, kako se zva e, u filmskoj verziji Ubiti pticu rugalicu. Zna , onog farmera-rasistu koga ubija Bu R adli. Èekaj malo, da pogledam. Tako mo e da vidi zbog èega dozvoljavam Teriju da toliko vremena provodi sa mn om. Potreban mu je u blizini neki pozitivan mu ki model... Usvojio bih Terija kada bi to bilo mo guæe. Sada zna malo o tome kako ivi druga polovina. To je jedini razlog zbog kog a je ova godina bila tako va na, iako je predstavljala pravo èistili te. Deo mene jedv a èeka da se vrati tebi, moru i pravom gradu gde ljudi pravilno govore i gde mo e da uðe u drogeriju i poruèi frape, a da se ne zabulje u tebe. Samo pripovedanje prièe koju im prièam ne to je to inaèe nikada ne bi dobili. Pa, nema vi e papira, a jo malo pa æe jedan ujutro. Sve najbolj e tvojoj porodici, Vit; reci Senatoru da nastavi tako dobro da radi. Uz malo sreæe i dobre volje glave cilindra , videæe me negde sredinom juna. Pi i, molim te. Samotno je ovde, u umama Mizurija. S ljubavlju, Pol Velika Nebeska Galija kretala se izmeðu visokih obala stratokumulusa koji su hvatali poslednje ru ièaste zrake sutona. Rol, Dobi i Gernisavijen stajali su na palubi i posmatrali kako veliko oko sunca lagano tone u sloj oblaka ispod njih. S vremena na vreme, kapetan Kokus izvikivao je nareðenja impanzama-mornarima koji s u se verali po vezovima i jedrima visoko iznad palube. Povremeno, kapetan se okr etao i mrmljao tiha nareðenja prvom oficiru, koji ih je prenosio kroz metalnu cev. Gernisavijen je mogla da oseti fino pode avanje skrivenih rezervoara antigravitac ione teènosti. Svetlost je konaèno zamrla, izuzev prvih treptaja zvezda i dva mala meseca koji su hitali iznad sloja oblaka. Nevidljivi mornari upalili su signalne fenje re koji su visili sa vrhova katarki i jarbola. Visoke kule oblaka izgubile su i poslednji sjaj i Dobi je predlo io da njih troje siðu i pripreme se za proslavu Prol eæne ravnodnevice. A kakva je to bila proslava! Dugaèak kapetanov sto bio je pretrpan izvrsno m hranom i retkim vinima. Bio je tu soèan peèeni bizon iz Severnih Stepa, sabljarka iz Ju nog Zaliva i ledeno zvonasto voæe iz dalekog Polutarnog Arhipelaga. Trideset g ostiju - èak i dva stroga Druida - jelo je i smejalo se kao nikada ranije. Brodski poslu itelji neprestano su dosipali vino u èa e i ubrzo su zdravice potekle podjednak o hitro kao i vino. U jednom trenutku, Dobi je ustao da nazdravi kapetanu Kokusu i njegovom sjajnom brodu, Dobi se obratio osedelom, starom nebeskom mornaru kao 'prefinjenom drugu-antropoidu', ali je malo zapleo jezikom kod te fraze pa je m orao da poène iznova praæen op tim smehom. Kapetan Kokus uzvratio je kompliment tako to je nazdravio neustra ivom triju i pohvalio Rola zbog hrabre pobede na Igrama Smrt i u Karvnalu. Niko nije pominjao nedostojanstveni odlazak Galije od gradskog tor nja za usidrenje dok su dva odreda vojnika-gu tera bila za petama poslednja tri pu tnika. Zvanice su pljeskale i klicale. Onda je do lo vreme da zapoène Bal Ravnodnevice. Sto je poèi æen, stolnjak zamotan , a onda je sam sto rastavljen u delove i odnesen. Gosti su stajali oko irokog za krivljenja najni e palube i jo jednom su prihvatili da im se napune èa e. Onda je brods ki orkestar umar irao i poèeo sa pripremama. Kada je sve bilo spremno, kapetan Kokus pljesnuo je rukama i zavladala j e ti ina. Zaèu se op te uhha kanje i ahhakanje i svi i protiv volje ustuknu e za korak. To smesta bi propraæeno n aletom smeha i pljeskom, a onda zapoèe igranka. I hitala je ta velika, graciozna Nebeska Galija u vazdu ne reke noæi. Ali odozdo, brod je buktao svetlom i odjekivao melod ijama tako drevnim da se prièalo da potièu jo sa legendarne Stare Zemlje. U jednom trenutku, trezvena Gernisavijen zatekla je sebe u nedostojanstvenom p olo aju plesa sa kentaurom - podignuta visoko u Rolovom sna nom naruèju dok su mu kopi ta lupkala sopstvenim ritmom po neogrebivom kristalnom podu. Posle trenutka ti ine, orkestar je zasvirao Himnu Ra vnodnevice i Gernisavijen je, na svoje veliko iznenaðenje, ustanovila da peva sent imentalnu staru baladu zajedno sa ostalima. Suze su joj navirale na oèi. Onda je do lo vreme za krevet i zvanice su poèele da se teturaju hodnicima k oji su se odjednom naginjali. Èak ni grèevi vazdu ne oluje nisu mogli da spreèe veæinu umo rnih putnika da ne utonu u san. Dobi je le ao opru en na leðima, sa ljubièastom beretkom na jastuku, i velika, nasme ena, majmunska usta bila su mu irom otvorena da bi isp u tala moæno hrkanje. Za Gernisavijen je le aj bio preveliki, pa je zaspala sklupèana u otvorenoj ladici koja se blago izvlaèila, a zatim klizila natrag u ritmu ravnomern og ljuljanja laðe. Samo Rol nije mogao da spava i kada je proverio da li su mu pri jatelji dobro, popeo se na palubu. Tamo je stajao, zguren na hladnom vetru, i po smatrao kako prva, la na svetlost zore dodiruje kljuèale vrhove oblaka. Rol je mislio mraène misli. Znao je da im, ukoliko ih ne presretnu leteæe ma i ne Èarobnjaka, preostaje jo samo nekoliko dana putovanja do Ju nog Zaliva. Odatle æe ko pnom morati da pe aèe èetiri ili pet dana do navodnog Mesta Dalekobacaèa. Veæ su bili isuv i e blizu Upori ta Èarobnjaka. Izgledi da troje prijatelja pre ive tu sedmicu bili su ja dni. Rol potap a bode za pojasom i ostade da posmatra poèetak novog dana. Gospodin Kenan stajao je na asfaltnom igrali tu sa uèenicima èetvrtog razreda koji su trèali i igrali se oko njega i osmehivao se prijatnom proleænom danu. Njegov a vojnièka jakna, o kojoj su deca tako èesto govorila, nije bila potrebna u tako top lom danu, ali on ju je nosio raskopèanu, sa kapom sportskih vozaèa. Povremeno se cer io bez ikakvog razloga i trljao bradu. Bio je to divan dan! Raspolo enje dece odra avalo je nagove taje leta koji su se mogli videti svuda oko njih. Malo igrali te koje je bilo tako mraèno dvori te za fizièko tokom dugih zimsk ih meseci sada je izgledalo kao najprijatnije moguæe mesto. Baèene jakne i d emperi le a li su po tlu dok su se deca ljuljala na penjalicama, trèala do susedne ulièice i nat rag ili utirala loptu blizu grebena kolske zgrade od opeka. Donald i Orvil bili su zaokupljeni plutanjem neke granèice po blatnoj lokvi, a èak je i Terija zahvatilo o p te raspolo enje, pa je galopirao okolo sa Bilom i Bredom. Kenan udahnu duboko i jo jednom se osmehnu. Ko je mogao i da sanja da Mizuri zar on ni je bio deo Konfederacije... Bilo je pet sne nih dana kada je nastava morala da bude otkazana. Dva takva sne na dana usledila su posle vikenda, i Kenan je, u oku, shvatio da ni sa kim nije prozborio ni reè èetiri dana. Da li bi do li da ga potra e da je umro? Da li bi ga prona li u name tenoj sobi, uspravnog za priruènim pisaæim stolom, okru enog rukopi sima i policama nemih d epnih knjiga? Kenan se sada osmehivao sopstvenoj uobra enosti, ali bila je to mraèna pomis ao u najtamnijim danim zime. Lopta je izmakla igraèu i dokotrljala se do mesta gde je Kenan stajao usred jata devojèica koje su ga obo avale. Napravio je pravu predst avu od saginjanja, uzimanja lopte i bacanja natrag deèaku koji ju je èekao i uzvikiv ao. Proma io ga je i lopta je odskoèila od podrumskog prozora kabineta za likovno. Kenan se okrenu da pogleda pupoljke jabuka na drvetu u obli njem dvori tu. N ova trava rasla je razdelnom linijom na sredini ulièice. Oseæao je miris reke koja j e tekla samo èetiri bloka dalje. Jo trinaest dana kole! Gledao je na kraj godine sa samosvesnom tugom pome anom sa nepatvorenim ushiæenjem. Jedva je èekao da ode - u svoj im kolima, tek vaskrslim, sa onih nekoliko kutija knjiga i liènih stvari i sunèevim svetlom leta toplim na mi ici, dok vozi prema istoku meðudr avnim putem broj 70. Kenan je zami ljao svoje lagodno bekstvo sa Srednjeg Zapada - preðenu naizgled beskrajnu barijeru kukuruzi ta, nalet saobraæaja na Pensilvanijskoj Obilaznici, smanjivanje ud aljenosti meðu gradovima, poznate izlazne znakove u Masaèusetsu, miris mora... Ipak, ovo mu je bio prvi razred. Nikada neæe zaboraviti tu decu i ona nikada neæe zaborav iti njega. Zami ljao je kako ona svojoj deci i unucima preprièavaju dugu epsku prièu k oju je iskovao za njih. Sara mu priðe iz malog èopora devojèica koje su sledile svog uèitelja. Zavuèe ruku pod ruku gospodina Kenana i pogleda ga odozdo sa uve banim koketovanjem. Kenan se osmehnu, potap a je odsutno po razdeljku i udalji se nekoliko koraka od dece. Pos egnu u d ep jakne i izvuèe zgu vano pismo, da bi neke njegove delove proèitao po deseti put. Onda ga vrati natrag i zagleda se prema severu, u nevidljivu reku. Odjednom ga tr e prasak zvukova deèaka koji su utirali loptu. Kenan ozlojeðeno pogleda na sat, prinese plastiènu pi taljku usnama i oznaèi kraj odmora. Deca pograbi e razbacane bluze i potrèa e da se postroje. Blizu Ju nog Zaliva bilo je mnogo toplije. Rol, Dobi i Gernisavijen i li su obalom prema legendarnom Mestu Dalekobacaèa. Prema drevnoj mapi koju je Dobi prona a o u Ljudskim Ru evinama pre toliko meseci, kraj njihovog putovanja trebalo bi da n astupi za samo nekoliko dana, na zapadu. Oko vrata, Gernisavijen je nosila kljuè koji su prona li u Karvnalskim Arhiv ama i platili smræu svog starog prijatelja Fena. Ako su Stare Knjige bile u pravu, njihov kljuè aktiviraæe odavno nekori æeni dalekobacaè i ponovo spojiti Vrt sa Mre om Sveto va. Tako æe tiranija surovih Èarobnjaka konaèno biti prekinuta. Prijatelji su pazili na nebesa, uvek na oprezu od leteæih platformi Èarobnja ka, dok su se kretali pod zaklonom bogatog, tropskog rastinja. Gernisavijen se èud ila stablima palmi koja su se uzdizala do visine od dve stotine stopa dok su mar i rali. Treæeg dana po podne, ulogorili su se blizu u æa reèice koja se ulivala u Ju no Mo re. Dobi je namestio njihov svileni ator pod drveæem tako da ga je topli lahor nadi mao i mre kao. Rol se postarao da ator bude nevidljiv iz vazduha, a onda su seli da pojedu svoje hladne obroke. Zajedno su odluèili da izbegavaju vatru otkad su se s pustili kod Ju nog Zaliva i hranili su se biskvitima i hladnom su enom govedinom koj u su kupili iz brodskih zaliha Dobrostivog Zefira. Tropski suton bio je spektakularan. Zvezde kao da su eksplodirale u noæno nebo. Dobi je pokazao Ju nog Strelca, sazve ðe koje se nije moglo videti iz njihovih d omova na severnom delu tog kontinenta. Gernisavijen je osetila ubod nostalgije, ali odagnala je tugu tako to se poigrala drevnim kljuèem koji joj je visio oko vrat a i zamislila zadovoljstvo otvaranja portala dalekobacaèa koji su vodili u stotine svetova. Kod kojih su zvezda tamo bili drugi svetovi, drugi narodi? Dobi kao da joj je proèitao misli. Kako je mogao da zaboravi zastra ujuæe poglede u buduænost koje je to èudno malo stvorenje ponudilo svakome od njih? To je bilo taèno. Od svih snova u kojima se vide la buduænost, san neo-mace bio je najstra niji, najzlokobniji i najmanje razmotren. Razodeveni i bespomoæni na operacionom stolu od nerðajuæeg èelika, sa Èarobnjacima u kapuljaèama koji se nadnose nad nju. Onda najvi i stupa u krvavocrvenu svetlost.. Gernisavijen zadrhta od tog seæanja. Kao da eli da promeni temu, Dobi ustad e i obazre se po tami. Tada shvati da se meseci ne di u tako rano... Ali bilo je preka sno. Vazduh ispuni vrisak leteæih platformi. Zraci vatre suknu e iz ma ina u vazduh u i razneso e kro nje drveæa u plamene kugle. Oborena s nogu, krzna i dlaka u obrvama osmuðenih vrelinom, Gernisavijen je videla Èarobnjake sa kapuljaèama u lebdeæim ma inama, èu la krike vojnika-gu tera koji su skakali na tle. Za jednu samoproklamovanu kukavicu, Dobi se hrabro borio. Izbegav i prvi n alet sekire-koplja gu tera, on zgrabi dugaèku dr alju i ote mu je. Oborio j e dva gu tera i dizao je treæeg visoko u vazduh dugaèkim, sna nim rukama, kada ga obori udarac s leða. Gernisavijen dreknu i potrèa ka prijatelju, ali pre nego to je naèinila pet k oraka, visoko, krlju tasto oblièje nadnese se nad njom i ne to je tresnu po lobanji. S ledeæih nekoliko minuta bilo je zbrkano. Do la je svesti neposredno po to su nju i Dob ija ukrcali na dve platforme koje su se digle u vazduh. Onda se zaèu sna an zvuk koji ju je toliko puta ranije uzbudio - Rolov ratni rog oglasio se buèno, slatko i jasno. Pet èistih tonova izazova probi se kroz buku i pucketanje plamenova. Rol nalete u juri u preko èistine punim galopom, uperenog ratnog koplja, vis oko podignutog tita, sa povikom Klana Kentaura na usnama. Vojnici-gu teri popada e ka o èunjevi. Jedan Èarobnjak ispali plameni zrak, ali Rol ga odbi titom od svetog metal a. Dugaèko koplje puèe mu kada je proburazilo tri gu tera koji su poku ali da se zaklone jedan iza drugog, ali on ga baci u stranu i isuka smrtonosni kratki maè. Jo jednom viknu ratni pokliè svog klana i zagaca u èopor i teæih gu tera koji su mahali dugaèkim maèe a. Gernisavijen oseti da je platforma zadrhtala i zaustavila se na visini k ro nji. Zaèu kako Èarobnjak sa kapuljaèom za kontrolama o tro izdaje zapovest, i trideset gu tera ispali e svoje samostrele. Vazduh ispuni e krici pernatih projektila, da bi ga ponovo ispunilo vri tanje gu tera kada su se smrtonosne strele zarile u njih i kent aura podjednako. Gernisavijen oseti kako joj se srce zaustavlja kada vide da je najmanje est projektila pogodilo Rolova prsa i bokove. Veliki kentaur pade u gomi lu tela gu tera. Zeleni repovi i krlju taste ruke jo su se trzale u toj gomili smrti. Gernisavijen se oglasi visokim, alosnim krikom gneva, a onda je udarac Èaro bnjakove pesnice po glavi posla natrag u blagoslovenu tamu. Veèe kao da nema kraja. Proveo veèeras neko vreme u biblioteci. Poslao po tom biografiju na jo tri me sta - Filips-Egzeter, Latinska kola i Zelena planina. Jo nema odgovora od Vitni u vezi sa Eksp. Poslao joj formulare pre skoro dve nedelje; nameravala da razgov ara sa dr. Fentvortom èim ih primi. Uzeo malo piletine kod Puk. Kom iluk je stvarno ivnuo - sa otvore nim prozorom èujem kako deca vri te i igraju se na kolskom dvori tu u 5. Sada j e devet uveèe, ali na nebu jo ima malo svetla. Kasno noæu èujem duboku tutnjavu brodsk ih motora dok bar e plove uzvodno, a onda i ljeskanje talasa o betonsko kolje na k raju Ulice skakavaca. Jo bih mogao ovde da potpi em ugovor kada bih to eleo. Nema mnogo izgleda za to. Drugi uèitelji kru e oko moje sobe kao le inari. Gða Kajl je svoje ime zalepila trakom na moju komodu za registratore, a gða Rirdon pohlepna matora krava - za to naprosto ne vodi raèuna o mu evljevoj radnji i ne nastavi da se dere na decu da ne èitaju stripove? Jedva èeka da me dogodine vi e ne bude. Ponovo æe imati samo dva èetvrta raz reda... Kada budem oti ao, kola æe moæi da potone natrag u srednji vek. Nije ni èudo to su T. Buèna sirena sa reke. Podseæa me na medenice koje zveèe na kata rkama malog plovila ukotvljenog u Jartmautu. Prièa ide taèno po rasporedu. Dona, Sara i Alisa plakale su danas. I neki d eèaci su plakali, ali poku ali su to da sakriju. Laknuæe im kada budu èuli epizodu u po nedeljak. Jo nije vreme da stari dobri Rol pogine - kada se to desi, biæe to u najb oljoj epskoj tradiciji. Ako ni ta drugo, ta prièa je veliki nauk o prijateljstvu, od anosti i èasti. Kraj æe biti tu an - Rol æe se rtvovati da spase ostale - i zadr aæe Èarobnj dok njegovi prijatelji ne budu mogli da aktiviraju sredstvo za teleportaciju. A li nadam se da æe poslednja epizoda, kada æe Gernisavijen i Dobi dovesti ljude natra g na Vrt da ispra e Èarobnjake, predstavljati ravnote u tu nom kraju. U svakom sluèaju, biæe to ðavolsko finale. Moram to da zapi em! Mo da ovog leta. Napolju se sada potpuno smrklo. Mislim da æu pro etati do reke, a ond a æu se vratiti da malo radim. Gernisavijen je probudio ledeni vetar koji ju je ibao po licu. Devet plat formi Èarobnjaka lebdelo je iznad planinskih vrhova koji su svetlucali beli pri sv etlosti zvezda. Vazduh je bio veoma razreðen. Gernisavijenina ruka visila je preko ruba platforme. Kada bi se zakotrljala, pala bi stotine stopa ni e i poginula. Mala neo-maca nejasno je razaznavala druge platforme ocrtane naspram zve zda i na svakoj od njih videla je Èarobnjake u odorama, ali Dobiju nije bilo ni tr aga. Platforma je letela prema planini koja se uzdizala kao slomljeni zub pravo ispred njih. Gu ter nije ni poku ao da promeni kurs i Gernis avijen shvati da æe se pri sada njoj brzini sudariti sa stenjem i ledom za manje od trideset sekundi. Neo-maca se pripremi za skok, ali u poslednjem trenutku gu ter m irno pritisnu jedno dugme na kontrolnoj ploèi i platforma poèe da usporava. Ispred njih, planinski zid uvuèe se u sebe i otkri ulaz u ogroman tunel. S vetlost crvena kao tek prolivena krv proli se iz otvora. Onda se platforma naðe un utra, zid se spusti na svoje mesto iza njih i Gernisavijen postade zarobljenica Upori ta Èarobnjaka. U subotu ujutro, gospodin Kenan poveo je Saru, Moniku i Terija na celodn evni izlet. Teri nije bio zadovoljan zbog prisustva dve zakikotane devojèice, ali zauzeo je prednje sedi te sopstvenièki ravnodu no i prenebregao glupave nalete apata ko ji su se èuli otpozadi. Gospodin Kenan alio se sa troje dece dok je vozio preko rek e u nacionalni park i umu Danijela Buna. Devojèice su poèele jo vi e da se kikoæu i mahnit o apuæu kad god bi im se obratio, ali Teri je na ale odgovarao svojim uobièajenim suvo parnim, ju njaèkim otezanjem. Kenan je parkirao kola blizu mesta za piknike, i njih èetvoro proveli su j edan sat u veranju po gomili stena izmeðu drveæa. Onda je uèitelj poslao Terija natrag do kola i deèak se vratio sa pletenom izletnièkom korpom. Gospodin Kenan je kupio s endvièe u delikatesnoj radnji supermarketa, a tu su bile i limenke bezalkoholnih p iæa, kese kukuruznog èipsa i pakovanje keksa 'Oreo'. Seli su na visoku stenu i jeli u prijatnoj ti ini. Kao i uvek, Kenan se èudio pro drljivosti tako malih ljudi. U rano popodne, odvezao ih je natrag preko mosta i krenuo prema severu d r avnim autoputem koji je ubrzo zavio ponovo prema zapadu, du reke. Posle èetrnaest m ilja, bili su u Hermanu, ivopisnoj, maloj, nemaèkoj zajednici koja je saèuvala sav vi ktorijanski arm koji su obli nji gradovi ili pogubili ili ga nikada nisu ni posedov ali. Maifest je jo trajao i Kenan je èastio decu vo njom na kripavom Ferisovom toèku, a potom i pravim èokoladnim sladoledom u uliènom kafeu. Orkest ar je sedeo na belom podijumu i veselo svirao polku za polkom maloj grupi ljudi. Do lo je skoro vreme za veèeru kada ih je Kenan odvezao kuæi. Monika je cvilel a i molila sve dok uèitelj nije rekao Teriju da se vozi pozadi i dozvolio Moniki d a sedne napred. Taj aran man nikome nije bio po volji. Teri i Sara sedeli su u led enoj ti ini, dok se Monika vrtela u napadima nervoze kad god bi joj se Kenan obrat io ili pogledao prema njoj. Konaèno su stali kod benzinske pumpe zbog navodne pauz e za toalet i stari razme taj ponovo je uspostavljen za poslednjih osam milja. Obe devojèice doviknule su svoje povr no: 'Mnogo vam hvala, ba smo se lepo pr ovele', dok su navrat-nanos trèale svaka prema svojim ulaznim vratima. Kenan je me lodramaski uzdahnuo kada je Monika nestala sa vidika i okrenuo se prema svom pos lednjem putniku. Hoæe da svratimo do 'Vir larnice' i veèeramo? Taj godi nji dogaðaj odr avao se u rekreativn oj oblasti Losove brvnare, tri milje izvan grada, i oèigledno je va io za veliku stv ar. Dve ogromne atre zaklanjale su stolove za kojima su gosti pro dirali pr enu somovinu, pomfrit i salatu od seckanog kupusa. U kabinama domaæe radinosti prodavale su se pite, mogle su s e loptom gaðati boce mleka, a na lutriji se mogao izvuæi televizor u boji. Iza, na d ijamantnom polju terena za bezbol, mu ke ekipe igrale su poslednje utakmice turnir a. Dublje u dolini, dve suprotstavljene grupe dobrovoljnih vatrogasaca ciljale s u crevima pod visokim pritiskom u bure obe eno kablom. Gurale su ga napred-nazad u z klicanje grupice ljudi. Kenan i Teri sedeli su za dugaèkim stolom i jeli somovinu. Uèitelj je prepoznavao sa mo otprilike jednu osobu od deset. Zajedno su posmatrali utakmicu, i kada je ona zavr ena, sunce je za lo, a nanizane svetiljke su se popalile. Ringi pil je vrteo svo je èetiri melodije opona ajuæi muziku kaliopa, dok su svici treptali rubom ume. Neki deèa ci protrèali su u èoporu i pozvali Terija. Kenan je iznenaðenom deèaku tutnuo dva dolara u ruke i Teri je odjurio sa ostalima prema vo njama i igrama. Kenan je posmatrao poèetak sledeæe utakmice pod utim poljskim svetiljkama, a onda se zaputio natrag do atre po pivo. Kej Benet, sreski kolski psiholog, bila je tamo i Kenan je platio drugu turu piva dok su sedeli i razgovarali. Kej je bila iz Kalifornije, provodila je ovde svoju drugu godinu i oseæala se podjednako u za mci kao i Kenan u ovom malom, zabaèenom delu Mizurija. Uzeli su plastiène èa e i od etali dalje od svetiljki. Njih dvoje etali su stazama i gledali kako se puni mesec di e iznad doline. D vaput su nai li na gimnazijalce koji su se ljubakali u mraku. Oba puta su okrenuli glave sa zaverenièkim osmesima i veselim pogledima. Kenan je osetio kako i njegov o uzbuðenje raste dok je stajao blizu mlade ene na meseèini. Kasnije, dok je vozio kuæi, Kenan je tresnuo po volanu i po eleo da je te go dine ranije upoznao Kej. Kako bi zima bila drugaèija! Vrativ i se u stan, Kenan je izvadio bocu 'Èivas Regala' i seo da èita Voltera za kuhinjskim stolom. Blagi noæni lahor pirkao je kroz mre icu na vratima. Posle dv a piæa, istu irao se i zavukao u krevet. Re io je da ne zapisuje ni ta u dnevnik, ali os mehnuo se zbog ispunjenosti proteklog dana. Brzo se odenu, zanemariv i èarape , i navuèe najlonsku jaknu preko gornjeg dela pi ame. Mesec je bio dovoljno svetao, tako da je mogao da vozi bez farova dok je obilazio 'Volvoom' oko o trih okuka seoskog druma. Parkirali te je bilo prazno i po lje je bilo izbrazdano dubokim tragovima toèkova. Vozila su jo bila tamo, ali spako vana i spremna za utovar na prikolice. Dolina je bila pro arana senkama i meseèinom, i, na prvi Kenanov pogled ispunjen olak anjem, prazna. Ali on tada ugleda senku p rilike na gornjem nizu praznih drvenih klupa. Kada je pri ao dovoljno blizu, meseèina mu je omoguæila da vidi tragove suza n a musavom deèakovom licu. Kenan stade na ni i nivo i zausti ne to da ka e, shvati da je ostao bez reèi, odustade i slegnu ramenima. Glas mu je zvuèao veselo. Upinjao se da se oslobodi gomile tela gu tera. U pitanju je bila ko ulja. Jo od Karvnala, nosio je jarko ukra enu tuniku koju mu je Fen dao u Kro n jama. To je vi e od ukrasa. Nije li èudni mali Èupavac tako rekao? Ko ulja je za ustavila est brzih projektila iz samostrela i spreèila ih da ga probodu. Svakako je imala vi e uèinka nego oklopi od krupnog pancira koji su jo stajali na le evima gu tera razbacanim svuda okolo. Rol se osovi na sve èetiri noge i naèini nekoliko drhtavih koraka. Nije znao koliko je bio u nesvesti. Bolelo ga je kada je disao. Opipa gornji deo trupa i zapita se nije li mu udarac tamo polomio koje rebro. Nije bilo va no. Krenuo je po èistini, uzeo najpre svoj luk, a onda poèupao on oliko strela koliko je mogao. Prona ao je svoj kratki maè tamo gde je ovaj raskolio gu terov tit, lem i lobanju. Ratno koplje njegovog klana bilo je polomljeno, ali on je odlomio vrh od svetog metala i spustio ga u tobolac. Kada se naoru ao najbolje t o je mogao i uzeo dugaèko ratno koplje gu tera, odgalopirao je do ruba èistine. Nekoliko stabala palmi jo je tinjalo. Platforme Èarobnjaka nisu mogle mnogo davno tuda da proðu. A Rol je znao gde su sigurno odletele. Trgnuv i se malèice od bo la, Rol priveza tit i luk za leða. Onda se dade u laki kas, kojim je bez napora mog ao da prevali velike udaljenosti, i poðe prema severu. Bube poigravaju u uzbuðenim oblacima oko ivinih svetiljki. Kenan stoji u telefonskoj govornici blizu male piljarnice. Radnja je zatvorena i tamna. Boèna u lica je prazna. Svestan sam da nije lako doæi do Fentvorta. U njemu pi e da... Ako mora da donese odluku o tom mestu, oni ga ne mogu popun iti do njegovog povratka, zar ne? Ako samo sredi stvari tako da... Pre nego to ode? Samo je stvar u... A onda bih morao da se vratim avionom po svoje stvari. To bi moglo, ali ne mogu da dozvolim da propustim tih posledn jih nekoliko... Do ðavola, Vitni, veæ si bila u Evropi... Tvoji neæe biti tamo? A ta je sa... Da, stvarno zvuèi dobro. Ne zna koliko mi to znaèi... Aha, to ima smisla, ali gledaj, te ko je to objasniti. Ne, slu aj, ima m sutra. Ond a idu u utorak i sredu, a èetvrtak im je poslednji kolski dan. Gledaj, zar to ne bi moglo da bude samo nedelju dana kasnije? Va i, to razumem. Pa, gledaj, pusti me da razmislim preko noæi, u redu? Stvarno mi je drago to sam te èuo... Onda se èujemo sutra. Sa mesta gde je Gernisavijen bila privezana za sto, nije mogla da vidi da li jo di e. Na crvenom svetlu, izgledao je kao da je iv odran. Visoka oblièja u pla tovima kretala su se kroz krvavi sumrak. Kada Èarobnjaci nisu bili okrenuti prema njoj, Gernisavijen se upinjala da se oslobodi metalnih traka koje su joj vezivale ruène i no ne zglobove. Èelik nije popu tao ni za inè. Neo-maca se opustila i istra ila èelièni sto za koji je bila prikovana. Glatka povr ina imala je sa strane metalne slivnike i rupice za oticanje. Gernisavijen se zapita la èemu to slu i, a onda po elela da nije. Srce joj je tako tuklo da se pla ila da æe joj se otkinuti iz grudi. Bar je Dobijev poku aj bekstva prethodnog dana dovoljno dugo skrenuo pa nju stra ara da Gernisavijen podigne ruke, uzme kljuè i proguta ga. Senke se pokrenu e i najvi a prilika sa kapuljaèom stupi napred na zrak crveno g svetla. Lagano, Èarobnjak povuèe kapuljaèu natrag. Èarobnjak reèe ne to to Gernisavijen nije razumela. Zatim lagano podi e ko èatu aku ekrivenu krlju tima. U groznim kand ama bio je skalpel... Manje od milje odatle, Rol se s mukom penjao kroz te ke sne ne nanose. Kopit a su mu klizala po ledenom kamenju. Dvaput je izgubio ravnote u i samo mu je snaga masivnih mi ica omoguæila da izvuèe telo na bezbedno. Pad bi sada znaèio sigurnu smrt. Ko ulja koju mu je Fen dao pru ala je njegovom trupu izvesnu toplotu, ali os tatak tela mu se smrzavao. Najgore od svega, sunce je poèelo da zalazi. Kenta ur je znao da neæe pre iveti sledeæu noæ na ovim visinama. Kada bi samo prona ao otvor! I samo to je poèeo da oèajava, Rol zaèu kako iza njega pada kamen i apat psovke doðe mu na ledenom vetru. Otpuzav i do ruba sne ne izboèine, on spusti pogled i ugleda d va stra ara-gu tera udaljena manje od trideset stopa. Stajali su kraj te kih metalnih vrata obojenih u belo kako bi se stopila sa sne nom planinom. Gu teri su nosili bele kapuljaèe i jakne, i da nije bilo psovke, Rol ih uop te ne bi primetio. Sunce je za lo. Studeni vetar ibao je padinama i bacao ledene kristale na d rhtave bokove kentaura. Rol èuènu u sneg. Njegovi zamrznuti prsti posegnu e za lukom i strelama. Sa imanja na vrhu brda, pogled na reku bio je mahom zaklonjen rastinjem poznog proleæa. Ali sa mesta kraj irokih vrata verande, deèak i mu karac koji su se pel i zelenom kosinom travnjaka bili su lako uoèljivi. Mu karac je gov orio; deèak ga je gledao odozdo. Mu karac sede na travu i mahnu deèaku da mu se pridru i. Deèak odmahnu glavom i ustuknu dva koraka. Mu karac ponovo progovori. Ruke su mu bile ispru ene, prsti ra ire ni. Nagnuo se napred eljno, ali deèak je ustuknuo za jo dva koraka. Kada je mu karac u stao, deèak se okrenuo i po ao brzo nizbrdo. Mu karac naèini nekoliko koraka za njim, al i stade kada se deèak dade u trk. Za manje od minuta, deèak se izgubio iz vidokruga, iza okuke eleznièke pruge, a mu karac je ostao sam na brdu. Kenan odveze 'Volvo' uskom boènom ulicom i zaustavi ga preko puta Terijeve kuæe. Sedeo je jedan dugi trenutak u kolima, sa rukama na volanu. Kada je Kenan p osegnuo za ruèicom na vratima, gospodin Bester iziðe iz kuæe i siðe sa visoke verande u boèno dvori te. Èovek je nosio vreæasti radnièki kombinezon i nije imao ko ulju. Kada se sag nuo da potra i ne to ispod kuæe, sede èekinje uhvati e mu svetlost. Kenan saèeka jo sekund, a se odveze dalje. U dva ujutro, Kenan je jo pakovao knjige u kartonske kutije. Kada je pro ao pored prozora sa mre icom, pomislio je da sa druge strane ulice èuje neki zvuk. Spu stio je gomilu knjiga, pri ao mre ici i spustio pogled kroz sjaj uliène svetiljke i se nke li æa. Senke na travnjaku nisu se pomerale i nekol iko minuta kasnije, Kenan nastavi sa pakovanjem. Nameravao je da ode veoma rano u nedelju ujutro, ali bilo je veæ skoro des et sati kada su kola bila natovarena. Bilo je neobièno hladno i nekoliko kapi ki e p alo je sa olovnog neba. Njegov stanodavac nije bio kod kuæe - verovatno se nalazio u crkvi - pa mu je Kenan ostavio kljuèeve u po tanskom sanduèetu. Dvaput je obi ao grad kolima i èetiri puta pro ao pored kole pre nego to je tiho opsovao i krenuo prema zapadu, glavnim autoputem. Saobraæaj je bio veoma slab na meðudr avnom broj 55 i nekoliko kola na njemu v ozilo je sa upaljenim farovima. Ki a je povremeno prskala po vetrobranu. Zaustavio se da doruèkuje na zapadnoj strani Sen Luisa. Kelenerica mu je rekla da je prekas no za doruèak, pa je uzeo hamburger i kafu. Pri spoljnjem, olujnom svetlu, kafeter ija je izgledala mraèno i hladno. Kada je pro ao kroz centar Sen Luisa, veæ je plju talo. Reka je b ila siva i uzavrela poput neba. Kada se na ao u Ilinoisu, 'Volvo' je krenuo prema istoku meðudr avnim broj 70 i putovanje se svelo na i tanje guma po vla nom kolovozu i brzi metronom brisaèa. Kenan je ubrzo poèeo da se oseæa poti teno zbog toga, pa je ukljuèio radio. Malo ga je iznena dilo kada je èuo da prenose riku i viku Indijanopolisa 500. Slu ao je to dok su veli ki kamioni tutnjali kraj njega po ki i. Posle pola sata, voditelj u Indijanopolisu opisao je olujne oblake koji dolaze sa zapada i Kenan je iskljuèio radio, siguran da æe trka biti odlo ena. U ti ini, vozio je prema istoku. U utorak, posle Memorijalnog dana, uèenici èetvrtog razreda gospodina Kenana u li su u svoju uèionicu i zatekli gospoðu Borèerding za katedrom. Svi su je znali sa èas ova kada je proteklih godina zamenjivala njihove stalne uèitelje. Neka deca poznav ala su je kao svoju uèiteljicu iz prvog razreda u poslednjoj godini pre penzionisa nja. Gospoða Borèerding bila je naduvena masa sala, bora i brkova. Mi ice su joj vi sile mlitavo i mlatarale kada bi mahala rukama. Noge su joj bile nabrekle mase m esa sputane ortopedskim èarapama. Mi ice, ake i lice bili su joj posuti mno tvom staraèki h pega i èitavo telo odisalo joj je blagim mirisom trule i koji je ubrzo ispunio pro storiju. Deca su sedela sa rukama prekr tenim na klupama, neuobièajeno formalno, i g ledala nemo u nju. U svakom sluèaj u, ja æu vam biti uèiteljica ova poslednja tri dana kole. Hoæu da se razume da oèekujem d a svi u ovom razredu rade. Ne tièe me se da li je do kraja kole preostalo tri dana ili tri stotine. Niti me zanima da li ste morali do sada vredno da radite kao to æe te morati od sada. Ima da se potrudite to bolje mo ete sve dok ne budete slobodni u èetvrtak po podne. Knji ice su vam veæ zakljuèene, ali nemojte da mislite da sada mo ete da poènete da se blesavite. Gospodin Epert me je ovlastio da menjam ocene kako naðem za shodno. A to ukljuèuje i ocene iz vladanja. Jo je moguæe da neki od vas ponavljaj u èetvrti razred ako ja to budem smatrala za neophodno u sledeæih par dana. A sada, ima li pitanja? Vrlo dobro, mo ete da uzmete ud benike iz aritmetike i spremite se za pismenu ve bu. On je stajao nem kao stena pred naletima talasa ljubopitljivosti i oèajanja. Jedin a vest koju im je dao naterala je decu da se okrenu jedno prema drugome i poènu da brbljaju kao statisti u grupnoj sceni neke melodrame. Bila je veæ sredina popodneva kada je neko prikupio dovoljno hrabrosti da se suoèi sa gospoðom Borèerding. Naravno, to je bila Sara, koja je istupila napred. Us red te ke ti ine ve be rukopisa, Sarin tanki glas bio je visok i uran kao ometajuæe zujan je pèele. Gospoða Borèerding je saslu ala, namr tila se i uperila namr teni pogled u prvi re d dok se Sara vraæala na mesto. Sali ka e da ti ima... Razred se zakikota zbog gre ke sa Sarinim imenom, ali se zaledi kada si tne oèi gospoðe Borèerding nervozno okru i te prostorijom da otkriju izvor buke. Teri je sedeo u uètivo uspravnom po lo aju, ruku skr tenih na svesci. Samo su se njegove èvrsto stisnute tanke usne mogle protumaèiti kao znak bezobrazluka. A to je èetvrtak. Zaustila je ne to da ka e, zatvori la usta èujno, a onda ponovo progovorila. Oni koji ele da propuste odmor ostaæe unutra da b i to èuli. Ostali æe moæi da iziðu napolje da se igraju. Jutro je u sredu bilo vrelo i ispunjeno letom. Deca su u la u uèionicu oèiju i spunjenih nadom koja se pretvorila u oborene poglede kada su ugledala glomaznu g ospoðu Borèerding za katedrom. Ona je retko ustajala sa stolice, a deca su, u ravnot e i sa tom njenom nepokretno æu, bila vezana za svoje klupe; kartice za zadatke i neza visni centri rada gospodina Kenana bili su zaboravljeni. Na svakom odmoru, deca su saletala Terija i tra ila da im prièa malo unapred. Zaèudo, takva pa nja kao da mu nije prijala. Tra io je najudaljenije kutke igrali ta i tamo stajao i gaðao ièanu ogradu oblucima. Pre kole u èetvrtak, ra irile su se glasine da je prethodne veèeri 'Volvo' gosp odina Kenana primeæen u Glavnoj ulici. Monika Dejvis jela je u centru, u restoranu 'Embers', i bila je sigurna da je ugledala gospodina Kenana koji se provezao kr aj nje. Sara je preuzela na sebe da javi drugovima iz razreda tu vest i sa zadov oljstvom je podnela grdnju iznerviranih roditelja koji nisu mnogo marili za rane jutarnje pozive uèenika èetvrtog razreda. U osam i petnaest, èetrdeset pet minuta pre zvona, najveæi deo razreda nalazio se na igrali tu. Bil se javio da kao dobrovoljac ode u kolu i proveri situaciju. Vratio se tri minuta kasnije. Jedan pogled na njegovo sumorno lice saop ti o je veæini sve to je trebalo da znaju. Kada je do lo vreme da uðu unutra, stvarnost je sedela pred njima u istoj za tegnutoj, ljubièastoj, tampanoj haljini koju je nosila i u utorak. Dan se vukao sa tom neopisivom klonulo æu kraj otvorenog prozora, kakvu mo e da iznedri samo poslednji dan kole. Jutro je bilo ispunjeno ustrim radom koji ih je jo vi e izluðivao zbog odjek ujuæe praznine ostatka kole. Najveæi broj razreda oti ao je na razredne piknike. Gospod in Kenan odavno je izlo io svoj plan za pe aèenje sve do Obalskog parka, da bi tamo pr oveli ceo dan u 'orgiji bezbola i dobre klope'. Pojedina deca dobrovoljno su se javila da donesu klopu. Ali to sada nije dolazilo u obzir. Kada su uèenici dizali pogled sa onoga to su radili da bi potvrdili zapovest gospoðe Borèerding, svi su u oèim a imali isti izraz. Podelili su uviðanje koje im je upravo sinulo, da svet nije po stojan; da ima kapaka u podu stvarnosti koji se mogu otvoriti bez upozorenja. Bi o je to nauk koji su deca nagonski veæ znala, ali bila su dovoljno luda da ga priv remeno zaborave unutar za titnièkog kruga magije. Dan se vukao do podneva. Razred je ruèao u gotovo praznoj trpezariji, deleæi je samo sa jednim razredom prvaka koji je bio ka njen i sa pet balavih uèenika samo dovoljnog pripremnog razreda gospoðice Karter. Povici na igrali tu bili su èudnovato prigu eni. Teriju niko nije prilazio. Ak o je i bio nervozan, to nije pokazivao dok je stajao i oslanjao se o motku sa ve zanom loptom, prekr tenih ruku. Po podne su vratili knjige u kolsku biblioteku - Bred i Donald morali su da plate knjige koje su izgubili ili o tetili - i sedeli su u nemim redovima dok j e gospoða Borèerding s mukom vr ila inventar. Znali su da æe se poslednjih sat i po kole sastojati od ribanja klupa, skidanja plakata sa zidova i pokrivanja knjiga papir om. Sve te delatnosti bile su beskorisne, deca su to znala, po to æe èistaèice ionako za nedelju ili dve sve izbaciti iz prostorije da bi je poèistile. Znala su da æe gospoða Borèerding saèekati do poslednjeg moguæeg trenutka da im podeli ðaèke knji ice i da æe sve v eme nagove tavati kako neki od njih nisu pro li - ili svakako nisu to zaslu ili. Takoðe su znala da æe svi proæi. U dva sata i pet minuta, gospoða Borèerding je nespretno ustala i pogledala dvadeset sedmoro dece koja su sedela nemo za svojim èudnovato èistim klupama. Visoke gomile knjiga okru ivale su ih kao odbrambene vreæe s peskom. G ospoða Borèerding pocrvene, zausti ne to da ka e, uzdr a se i te ko sede na stolicu. Di e pogled prema èasovniku na zidu - on nije radio - a zatim ga spusti na budilnik koji su deca u potaji na stavila da navijaju. Poku aj da ne protraæi èitav odmor. Priðe dugaèkoj tabli za zidne novine i podi e ruku do trouglaste are èarobnih markiranih planina koje su se pru ale blizu ju ne obal e skiciranog kontinenta. Deca su nemo klimala glavom. Teri spus ti ruku i ode u prednji deo uèionice. Njegove somotske pantalone fik-fikale su dok je hodao. Kada se na ao u prednjem delu prostorije, okrenuo se i suoèio sa razrednim d rugovima. Spore struje toplote, zujanje insekata i daleki povici dopirali su kro z otvorene prozore. Teri se naka lja. Usne su mu bile blede, ali njegov visoki, bl agi glas bio je èvrst kada je progovorio. Rol je bio iznad dva gu tera koja su èuvali vrata onog mesta 'de su Èarobnjaci dr ali Dobija i Gernisavijen. Seæate se, to je otprilike bilo u isto vreme kad je o naj veliki Èarobnjak vadio no da mo da raspori Gernisavijen kako bi do 'o do kljuèa. Elem , Rolovi prsti su se smrznuli, ali znao je da æe morati da stvarno brzo pobije gu te re, inaèe neæe imati drugu priliku. Sneg je leteo svuda oko njega i ba se brzo smrkav alo. Gu teri su bili pogureni i ne to su mumlali jedan drugom. Nosili su neke stv arno debele postavljene kapute,